Intervju sa Zagrljajem
Sećaš li se nekog zagrljaja u poslednjih sedam dana? Kako bi ga opisao/la? Topao, hladan, dug, brzinski, slučajan, nameran, ceo, do pola, prijateljski, ljubavni, poslovni, iz podrške, duhovni, izdajnički? A kako bi ga opisao/la šta si ti osetio tada? Lagodno, zaljubljeno, vredno, voljivo ili neprijatno, teško, čudno, kao da je nepotreban ili usiljen, iz navike…. Da li da se ukine zagrljaj zakonskim putem jer je predvorje poljupca bilo ljubavnog bilo izdajničko-judinog? Čak ga optužuju da pomaže da se prenese neki virus… Preispitajmo tako što ćemo Zagrljaj pozvati na intervju.
autor: Dobar dan.
Zagrljaj: Dobar dan i vama, hvala vam što ste me pozvali na ovaj razgovor. Mislim da mi je ovo prvi intervju od kako postojim. Dođe mi da vam se zahvalim kako samo ja umem – zagrljajem. (priđe mi i zagrli me kao da se poznajemo 100 godina)
autor: Hehe – nasmeših se sa nekim čudnim osećajem – pa hvala na zagrljaju Zagrljaje. Da počnemo. Da li znate od kada postojite?
Zagrljaj: Kako da ne! Postojim od samog Edena i od kako je Tvorac stvorio njega i nju. Nastao sam sa ciljem da ih povezujem na mnoge načine a kako bi oboje bili na svom maksimumu postojanja.
autor: Kako vam je tada bilo?
Zagralj: Kako može biti. Bio sam na vrhuncu zadatka. Trudio sam se da im se nađem u svakoj mogućoj situaciji. (nekako mi vojnički odgovori, pa obori pogled i ostade zagledan), sve dok nisu isterani. Onda sam i ja morao sa njima jer bez njih ja ne mogu da postojim. Sećam se kao da je bilo juče, tog zagrljaja iz straha kada ih je grdio… Baš tužno.
autor: Šta se zatim desilo?
Zagrljaj: Došla su teška vremena. Na mene su skoro potpuno zaboravili. Osim u nekim situacijama kada je iskonsko izbijalo iz njih.
autor: Znate li šta je razlog tome?
Zagrljaj: Naravno da znam. Čim ih je isterao, bili su ljuti i prestali su Njega da grle. Onda su polako zaboravljali zašto sam uopšte tu, čemu služim. A onda su polako zaboravljali jedno drugo da grle. Imao sam nešto izmenjeniju ulogu. Bio sam tu između njih i dece njihove. Ali i tu je bilo problema. Šašavi su, znaš?
autor: Kako to misliš?
Zagrljaj: Pa zaboravili su jednu moju od glavnih funkcija. A to je da ih lečim. Pokušavao sam na mnoge načine, milionima godina, da ih podsetim ali se uvek pojavljivao onaj sa jabukom da ih zavede na pogrešan put koristeći mene. Sećam se čak situacije da sam iskorišćen i prilikom izdaje Sina.
autor: A zašto nisi reagovao?
Zagrljaj: To je jednostavno. Nemam te moći. Ja sam prosto tu, u njima, među njima, postojim, ali nemam samoinicijativu i volju da se sam usmeravam već Izraz dobijam uvek kroz njih. Kada me koriste za dobro, mogu da otapam lednike čak do minus 365 stepeni i to zbirno, jer ne stajem. Tako sam baždaren. A ako me koriste za zlo, onda sam najveći izdajnik što je jedan od najčešćih razloga zašto izbegavaju da me koriste. (opet tužno obara pogled).
autor: Možete li nam to šire opisati?
Zagrljaj: Naravno…i to je jednostavno. Oni su često naivni jer mešaju mnoge snage u njima koje postoje baš kao i ja. Takođe, i one mogu da se koriste i za dobro i za zlo. Tako, neko ko je „posvađan“ sa mojim sestrama Emocijama, brzo poveruje drugome pa ga preko mene iskoriste. Onda se taj mučenik još više povuče u sebe i neće ni da priča sa Sestrama već se potrudi i da ih istera iz sebe. Što je opet naivno, jer nas oni ne mogu izbaciti, već samo nekoristiti.
autor: Interesantno! Vratićemo se na to. Kakvo je vaše mišljenje o predlogu Zakona o ukidanju Zagrljaja?
Zagrljaj: Hahahaha (grohotom se nasmeja). Pa to je nemoguće. Mogu naravno da pokušaju. Ali među nama, imam dojavu da je to sve ideja Tvorca sa ciljem da ih podseti da me koriste za dobro. Kapirate?
autor: Pa do nekle, a od nekle i ne baš? – namignuh –
Zagrljaj: Šta je s vama? Pa to je opet jednostavno! Oni su takvi da čim im nešto braniš oni bi baš to..Seti se samo jabuke! Pa Tvorac je sam stvorio obrnutu psihologiju – šeretski mi uzvraća namig. Tako da ako bih imao mogućnosti da glasam, sam bih glasao za taj zakon. Čak mi se i sviđa. Apelujem čitaocima da glasaju. Veselim se tome…
autor: Jako zanimljivo. Sviđa mi se taj zaplet. Recite nam, da li imate neki savet kako da budemo obazrivi?
Zagrljaj: Kako da ne! Sve se svodi na druženje sa sestrama Emocijama. To je jedini način da se svi oni spoje sa Tvorcem ili Ljubavi od koje sve polazi i sve ide ka njoj tj. njemu. Zavrzlama je tu što na tom putu pomaže stari učitelj, među njima poznat kao Bol. U zavisnosti kako ga shvate odnosno prihvate, taj učitelj, koga ovom prilikom puno pozdravljam, oni se kreću. Ili od Ljubavi ili ka Ljubavi. Tu se negde nađem i ja da pomognem. I naravno, potrebna je vežba, kao i u svemu. Probajte me u raznim situacijama. Iznenadite sebe, a i druge. Neka traje na primer, 30 sekundi, pa stegnite (drugu osobu), pa popustite, osetite joj puls i kako se sama opušta i prepušta. To je suština. Prepustiti se drugoj osobi. A to bez mene ne može.
autor: Divno! Saveti zvuče baš korisno. Moram se i ja oprobati.
Zagrljaj: Nego šta nego moraš. Znam i tebe odlično. Potrudi se. – ponovo namiguje –
autor: Zagrljaje, hvala vam puno što ste učestvovali u ovom kratkom ali značajnom intervju. Verujem da će mnogima značiti ono što ste rekli a ako ništa barem da ih podsetimo da si ti uvek tu.
Zagrljaj: Ne, hvala vama. Ovakvih razgovora treba uvek. Posebno jer oni prvo treba sebe da prigrle da bi znali i druge. Jednostavno je… Ostajte mi živi i zdravi i svima šaljem veliki zagrljaj.
autor: Sad moram ja vas da zagrlim. Hvala vam!
