Koji je tvoj glavni čvor?
Stari mornari kažu da se ne sme isplovljavati na pučinu ako se ne znaju barem 5 do 7 osnovnih načina vezivanja kanapa. Verujem da ih pored naučene teorije o pomorstvu, gonilo i pregršt različitih situacija kada je bilo neophodno nešto (za nešto) vezati. Samim tim, kasnije i razvezati. Jer, potrebno je poznavati tehniku kako bi se razvezao poneki čvor.
Način vezanja kanapa može se podeliti u dve grupe: u jednoj grupi je vezivanje kanapa za nepomičan objekat a u drugoj vezivanje (spajanje) dva kanapa, često različitih debljina. Ako bi smo se poslužili analogijom te čoveka uporedili sa kanapom, može se dobiti interesantna postavka stvari.
Pa da počnemo
Jasno je, čovek se veže za stvari i čovek se veže za drugog čoveka (ovde telesna debljina nije značajna za analizu). Naš glavni cilj jeste da se ustanovi koji se čvor koristio za vezivanje, gde je naučio tu tehniku vezivanja i zašto baš taj objekat (pomičan ili nepomičan).
Čovek kada se vezuje za nepomične stvari, tada predaje svoj život toj stvari koja upravlja njegovim životom. Materijalistički pogled na svet zajedno sa individualizmom gradi idealnu sliku načina življenja ili takvog stila života koji nam, ukoliko ga sledimo kako valja, daje da se osećamo posebni, drugačiji, bolji, pametniji, lepši i slično. Vezivanje za takve nepomičnosti koje deluju da poseduju izvesnu dinamiku, postaju naše drugo „ja“. Naše potrebe više ne postoje, već tržišni diktat koji naređuje kako treba da se ponašamo. Ta naredba nije stroga, već je takva da dira najdublje emotivne slojeve čime stvara neophodnost i slepa poslušnost. Inicijativa je usmerena samo u poređenju sa drugim koji imaju isti stil života ili je usmerena ka novim proizvodima koje moramo da imamo.
Kada je plovilo vezano za nepomičan objekat, ono je sigurno u luci, u plićaku, u mulju stvorenim od drugih većih plovila, i nije u stanju da „se pusti“. Jedina briga mornara jeste kvalitet čvora. Druga briga je ako se plovilo ne održava, ono propada!
Čovek kada se veže za drugog čoveka ili druge ljude, stvara drugačiji stil života u odnosu kada se vezuje za nepomične objekte.
Ukoliko je nešto omelo da prođe kroz sve razvojne faze na optimalan način, neće uspeti da ostvari adekvatnu vezu tj. odnos sa drugim ljudima.
Jedni će sve dati od sebe da ta veza ne pukne, bez obzira na svoja osećanja. Drugi će se prikazivati na poželjan način i tako održavati odnos. Treći će „naučiti“ kako odnos treba izgleda ali se neće istinski udubljivati i pustiti u njega. Četvrti će se toliko dati u kontrolisanje i nadgledanje da će sebe a i tu osobu izgubiti iz vidokruga. Peti će svakodnevnim ponašanjem dotezati dok sve ne pukne a šesti će držati labavo da se neće ni osećati. Kombinacije i varijacije su očigledne.
Šta raditi?
Samo onaj mornar koji je naučio kako da zaveže i razveže čvor, može bez većih problema da se otisne na pučinu.
Građenje odnosa se uči. Pre svega, o prvim odnosima učimo iz naše primarne okoline. Porodica, šira familija, porodični prijatelji. Zatim kroz institucije deleći sa nekim školsku klupu i slično. Potom kroz ulaženje u emotivne odnose. Sistem pokušaja i greški i u ovoj situaciji je vidljiv, čak i poželjan.
Naravno, ni jedan mornar nije savladao vezanje čvora iz prve. Morao je da ga nauči. Morao je da ga razume „iznutra“. Morao je da nauči i koji deo da povuče kako bi ga dotegao ili olabavio ili skroz razvezao. Na veoma sličan način se uči i ulaženje u odnos, razvoj tog odnosa i opstajanje odnosno raskidanje odnosa.
Kako onda to savladati?
Na prvom mestu, sagledati da li možete da budete „mornar bez plovila“, mornar koji bez obzira na to, ima „svoje“ more. Zapravo se radi o kapacitetu da se bude sam. Ne usamljen, već sam. Ako ste to savladali, onda možete ploviti na bilo kom plovilu, jer na svakom ćete se snaći i izvući maksimum iz njega i ploviti u željenom smeru. Isto je i u odnosima. Ukoliko se nama javi želja da imamo nekog, to je veoma drugačije od potrebe za drugim čovekom. Potreba za drugim može imati formu u prijateljstvu, podršci, pomoći, ljubavi. A želja je ta koja kaže: „Ja moram biti sa njom/njim. Ako ne budem, moj život je besmislen!“. Ako se pojavi takva želja koja diktira apsolutni zahtev, znajte da se ispod toga krije drugi čvor. Taj čvor na primer može glasiti: ja se plašim da se pustim u odnos jer mogu biti povređen; plašim se promene; ko će mene ovakvu/ovakvog voleti…
Drugi apsolutni zahtevi koji mogu opstajati mogu biti sledeći: ja sam niko bez te osobe; meni on/ona treba da se oslonim jer ne mogu sama/sam kroz život; osećam se celovito sa njom/njim; itd.
Ako smo odabrali određenu osobu i prema kojoj se jave takve želje, ona nam zapravo „nešto radi“ što je drugačije od zadovoljenja potrebe za drugim čovekom. Čest slučaj jeste da mi kroz nove osobe, razrešavamo stare obrasce koje smo koristili ili koje su drugi koristili prema nama. Ukoliko bi dali poverenje određenim psihološkim teorijama, kao i psiholozima, za ostvarivanje dobre ljubavne veze, treba nam jedna u kojoj smo razrešili odnos sa tatom i jedna u kojoj smo razrešili odnos sa mamom. Na žalost, praksa nam kaže da se ta razrešenja dešavaju kroz više odnosa jer smo skloni da ulazimo u veze sa veoma sličnim partnerima.
Ovde je potrebno realistično i trezveno promišljanje o potrebi koju imamo i da je „očistimo“ od želja koje mogu samo da nas udalje od zadovoljenja potreba. Iskonski zadatak da upoznamo sami sebe, ovde dobija pun zamah. Kako možemo da budemo sa nekim ako nismo ni sa sobom ili kako da ljubim bližnjeg svog kada ni sebe ne umem (ili to radim na pogrešan način).
Ukoliko smo barem započeli proces samoupoznavanja, stičemo određena znanja ko smo, koje su nam potrebe, kako se i u kojim situacijama osećamo, što je dovoljno da se uđe određeni odnos. Zapravo, mi tada ulazimo u odnos sa sobom. Sam razvoj odnosa, donosi nova znanja o nama samima kao i o drugima. Potreba za drugim se može videti i kao šansa da nas neko potvrdi, promeni, zavoli i slično.
Ukoliko ste prošli ove korake, nemojte misliti da se pogrešili u odabiru partnera ili da niste naučili o procesu odnosa ako se svađate sa partnerom. Tada se setite da svaka bura jača mornara i daje mu neprocenjivo iskustvo! On tada može ploviti svim morima, jer poznaje sebe i poseduje znanje o upravljanju plovilom.
Zato, zaplovite u sebe i mirno more!
