Sokratov zaključak da „samospoznaja koja dolazi iz unutrašnjosti predstavlja istinsku spoznaju“ ne bi mogao da nastane da sam on nije bio spreman na takav put ka otkrivanju svoje autentične ličnosti.

Odabrati takav životni posao i baveći se samoistraživanjem, za pojedine ljude bio bi uzaludan pokušaj i traćenje nepovratnog vremena. Slično Sokratu, duboko sam uveren da nema smislenijeg puta od tog.

Naravno, uvek se može postaviti pitanje motivacije za takvim načinom života. Čemu to služi? Ili da postavimo drugačije: ako bih pronašao autentičnog sebe, kako bih se osećao, čime bih se onda bavio? Odgovor se može dati samo u odnosu na sadašnje stanje, tj. u odnosu na osećaj nezadovoljstva zbog nepronađene autentičnosti. Zaključak bi onda bio, osećao bih se zadovoljno, verujući da ću i život živeti autentično.

Termin „autentičnost“ potiče iz grčkog jezika i reči authentikos i znači istinit, nepatvoren, verodostojan, istinit i sl. Iz ovoga možemo stvoriti radnu definiciju autentične ličnosti a to je ona ličnost koja sebe prikazuje na istinit način i kroz istinu, bez lažnih i neiskrenih formi. Praktično, to bi značilo da ću biti istinit i raditi na istinit način samo ako odbacim sve one neistine koje sam vezao za sebe a koje su imale cilj npr: odobravanja od drugih, prihvatanja od strane drugih, želje za pohvalama, želje za pripadanjem, aplauzima, izbegavanje od neprijatnih osećanja i nesuočavanje sa takvim situacijama i slično. Tada (i samo tada) imam pročišćen pogled na samog sebe a iz sebe…

Kako onda pronaći „istinitog“ sebe? Samoistraživanje i otkrivanje sebe verovatno je započelo kad i svesnost o sebi i ne može se vremenski odrediti kroz ljudsku istoriju, samo „osećamo“ da je taj proces, uvek (bio) prisutan u nama. Usled toga, ljudi su na razne načine „stvarali“ načine pronalaska i otkrivanja sebe, da li filozofijom, religijom, slobodnoumljem ili na druge načine. Kako onda doći do odgovora, na koji način pronaći sebe, kada ima više smerova pretrage? Upravo dolazimo do prve suštine a to je osećaj. Ako uspemo da primetimo osećaj, on nam može dati pravo usmerenje. Obzirom da je cilj uvek emocija, tj. kako ću se osećati ako radim to-i-to, moram naučiti kako moje Ja obrađuje te emocije. Gore pomenuti Sokrat je ponudio metodu majeutike kojom je sagovornike dovodio do samospoznajne istine o samom sebi. Proces psihoterapije, psihodinamskog usmerenja, veoma je sličan sokratovom metodu. Terapeut ne daje savete, ne ubeđuje, ne vrednuje klijentov iznet sadržaj već, kroz ostvaren pozitivan odnos, pomaže klijentu da sam dođe do svojih odgovora i kako da ih prihvati.

Tako, O.L.I. psihodinamski metod, nudi rešenje kroz emocionalne kompetencije za obradu emocija:

1. sposobnost neutralizacije i mentalizacije (razboritost psihe) – cilj je naučiti da instiktualnu energiju (seksualnu i agresivnu) zauzdamo i usmerimo ka rešavanju problema na razuman način;

2. celovitost objekta (lepak psihe) – cilj je da prihvatimo nekog drugog (osoba, posao, aktivnost…) u svoj svojoj celini, i sa pozitivnim i sa negativnim stranama i da ih budemo svesni;

3. konstantnost objekta (stabilizator psihe) – cilj je da budemo sposobni da volimo a da voljena osoba ne mora da bude pored nas kako bi nam zadovoljavala potrebe;

4. tolerancija na ambivalenciju (usmeravač psihe) – cilj je da se nauči kako da podnosimo suprotna osećanja prema nekoj osobi, poslu, aktivnosti;

5. tolerancija na frustraciju (imunitet psihe) – kako izaći na kraj sa neprijatnostima kada su nam potrebe nezadovoljene;

6. volja (motor psihe) – kako probuditi i održati usmerenje ka razvoju, cilju, promeni;

7. inicijativa (pokretač psihe) – preduzimanje odgovornosti ka ličnom razvoju, sposobnost da se misli i dela bez tuđeg naređenja ili usmerenja.

Pri optimalnom savladavanju navedenih kompetencija, osoba je sposobna za samostalno uživljavanje u proces dalje promene i uočavanja svoje autentičnosti. Kada se oslobodimo tereta „moranja“ i „trebanja“ kao i iracionalnih modela mišljenja, postajemo odgovorniji za svoj život, ne živeći ga na tuđ već na (za) svoj račun, ne sebično, nego usmerenog ka sposobnostima za ljubav i rad.